Kod vernika, koji Uskrs slave po Julijanskom kalendaru, Uskrs se naziva i Vaskrs. Vuk Karadžić, u svom “Rječniku”, za glavni naziv ovog praznika je uzeo Vaskrsenije, ali pominje i druge nazive – Vaskrsenje, Uskrs, Vazam, Veligdan. U njegovoj zbirci poslovica, u jednoj se sreće prvi navedeni naziv, a u dve – Uskrs. Danas se sve češće u Srbiji ovaj praznik naziva i Vaskrs. Kod drugih slovenskih naroda postoje različiti nazivi ovog praznika. Kod Rusa – Pasha, Paska (od gr. Pasha, što dolazi iz st. jevrejskog pesah „prolaz“), kod Belorusa – Vjalikdzen†, Ukrajinaca Velykden†; kod Poljaka – Wielkanoc, Čeha – Velikonoce, kod Slovenaca – Velika noč (u Beloj Krajini vuzem, na Krasu -Vazam), kod Bugara i Makedonaca, kao i u narodnim govorima istočne Srbije – Velikden.
Što se tradicije i običaja tiče – neizostavan deo je farbanje jaja.
Kako se farbaju jaja?
Boja Uskrsa je crvena, simbolizuje nevino prolivenu Isusovu krv, i običaj u Srbiji je da se prvo jaje farba crvenom bojom. Ovo jaje se naziva „čuvarkuća“, čuva se cele godine i kako mu samo ime kaže, čuva kuću i ukućane. Čuvarkući se pripisuju magijske moći, tera zle sile i demone od kuće i ukućana.
Običaj je da se jaja farbaju na Veliki petak. Jaja farba domaćica kuće. Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom (u kome će kuvati i farbati jaja) dodaje malo osvećene vodice, koja je osvećena u toku vaskršnjeg posta. Prvo se farbaju crvena jaja. Prvo jaje, koje se spusti u vodu i ofarba ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se “čuvarkuća" i čuva se cele godine, kako mu samo ime kaže: čuva kuću i ukućane. Čuvarkući se pripisuju magijske moći, tera zle sile i demone od kuće i ukućana. Nekada je bio običaj da se jaja farbaju u crvenu i plavu boju. Crvena boja se dobijala kuvanjem u lukovini ili broću; a plavo-zelena boja je dobijana kuvanjem jaja u zelju. Crvena boja označava Hristovu božansku, a plava ljudsku prirodu. I zato se najčešće u te dve boje jaja farbaju. Jaja inače označavaju nešto iz čega nastaje novi život.
Farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica (to je ona devojka, koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: “Hristos Vaskrse”. Još jedan običaj vezan za Veliki petak je i odsustvo svakog radovanja. Naime, vernici tog dana ne slušaju muziku, ne predaju se ostalim radosnim sadržajima, ne vesele se, jer je Veliki petak najtužniji hrišćanski praznik (tada je razapet Isus Hrist).
Uskršnji zec Uskršnji zec, koji se najčešće prikazuje kako nosi šarena jaja, takođe je simbol plodnosti a, iako se ne spominje u Bibliji, vremenom je postao jedan od zaštitnih znakova Uskrsa.
A ako se pitate zašto baš on nosi kokošija jaja, odgovor verovatno leži u antici gde je zbog svog brzog i čestog razmnožavanja bio sveta Afroditina životinja.
Takođe, anglosaksonskim narodima je zec predstavljao zemaljsko utelotvorenje boginje plodnosti Eastre.
Iako nije imao veze sa crkvom, zec je bio toliko utkan u narodne običaje da ga je vremenom i ona prigrlila pa se od 1960. godine spominje i u hrišćanskim spisima, dok su Nemci počeli da ga prvi povezuju sa Uskrsom pre sto godina.
Neki od običaja su:
• Za Uskrs valja ustati rano ujutru, a ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Uskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu;
• Ujutru se valja umiti vodom u kojoj je potopljen dren, zdravac, bosiljak i crveno vaskršnje jaje;
• Decu valja dotaći crvenim jajetom – da budu crvena i zdrava tokom godine;
• Prvo se omrsiti vaskršnjim jajetom;
• Na Uskrs, rano ujutru ljudi su odlazili u crkve na jutrenje; U Rusiji je bio običaj da ako se neko uspava i ne dođe na jutrenje u crkvu idu po njega, polivaju ga vodom, ili ga bacaju u reku. U 17. veku, Sinod Ruske crkve je posebnim ukazom zabranio provođenje ovog običaja, koji je dovodio i do smrtnih stradanja ljudi. Posle ručka ljudi su se okupljali kod Crkve, a ako u selu nema crkve, pod zapis (sveto drvo);
• U nekim selima južnog Banata, Bačke i Srema, po ulicama gde je prolazila litija palili su vatre, ili sveće u prozorima. Vatre za Uskrs su obavezno paljene kod katolika;
• Ako Uskrs padne pre Đurđevdana nije se jelo jagnjeće meso;
• Za Uskrs se mese posebni hlebovi. U istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje s umetnutim celim jajetom (kovržanjak), koje su međusobno razmenjuju sa prijateljima;
• Na dan Uskrsa se kriju jaja i slatkiši po dvorištu i kući, pa deca traže skrivene darove;
• Na drugi dan Uskrsa, koji se zove Pobusani ponedeljak, ide se na groblje i na svaki grob se ostavlja po jedno crveno jaje (da bi i preminuli preci uživali u vaskrsenju isusa Hrista). Ovaj dan se zove i Vodeni ponedeljak, jer tada momci i mladi ljudi polivaju vodom devojke i mlade žene. Na ovaj ponedeljak valja i ostaviti razbijeno uskršnje jaje u njivi, da njiva bude plodna. A daje se i uskršnje jaje stoci da ga pojede, da bi cele godine bila zdrava.
Na dan Uskrsa neizostavno je i kucanje ili tucanje jajima. Jaja se najpre tucaju vrh u vrh, a posle šotku u šotku. Onaj ko razbije tuđe jaje uzima ga za sebe. Inače, u Banatu uskršnja jaja nisu davana pastirima (ovčarima, svinjarima) da ne bi stoka bolovala u toku godine.
Kao što vidite, običaji i verovanja su razni. Ali u tome je i čar kulture i tradicije…
Нема коментара:
Постави коментар