Pre jednog veka za srčane bolesti se gotovo nije znalo. Do 1950. one su postale vodeći uzrok smrti u Sjedinjenim Državama, kao i u mnogim evropskim zemljama. Kao zaraza one su se proširile po čitavom svetu i sada su glavni ubica u svetu. Po tradiciji, Pacifička ostrva su bila relativno imuna na tu pretnju. Tamo gde se ljudi još uvek oslanjaju na tradicionalnu ishranu zasnovanu na kokosu, srčana oboljenja su i dalje retka.
Većina medicinskih radnika veruje da su srčana oboljenja posledica ishrane i stila života. Zato, ako jedete ispravnu hranu, možete da sprečite srčani napad. U tom pogledu, izgleda da je kokos, a posebno kokosovo ulje, efikasno oružje protiv srčanih oboljenja.
Epidemiološke studije (proučavanja populacije) pokazala su da populacije širom sveta koje konzumiraju kokos imaju značajan imunitet na srčana oboljenja. Taj imunitet nije genetski, već je povezan sa ishranom. Šorlend i saradnici su pokazali da polinezijski narodi koji konzumiraju puno kokosa imaju manji nivo holesterola u krvi i manju incidencu ateroskleroze nego Evropljani i stanovnici polinezijskih ostrva koji konzumiraju pozapadnjačenu hranu.
Glavna studija je obavljena na stanovnicima dva daleka Pacifička ostrva - Pukapuka i Tokelau. Svi naseljenici ovih ostrva učestvovali su u proučavanju. Bile su pažljivo analizirane namirnice koje oni konzumiraju i procenjeno njihovo zdravlje. Odabrani su baš ti narodi zato što su oni ostali relativno izolovani od Zapadnih uticaja i zadržali su svoju tradicionalnu ishranu zasnovanu na kokosu. Kokos je njihov glavni izvor hrane i konzumira se u svakom obroku u ovom ili onom obliku, a i kao grickalica između obroka. Ta dva naroda dobijala su 63%, odnosno 34% ukupnih kalorija od kokosa. Količina kokosovog ulja koje su konzumirali svakog dana u ishrani bila je i preko 100 grama, što bi bilo pola šolje. Istraživači su utvrdili da nema tragova srčanih oboljenja, niti ima tragova dijabetesa, raka, hipotireoidizma ili drugih zdravstvenih problema uobičajenih u Zapadnom društvu.
Kokos ne diže holesterol
Uprkos velikoj količini zasićenih masti u ishrani tih ostrvljana, nivoi njihovog holesterola bili su mnogo manji nego što bi se očekivalo. Koristeći Kijevu (Key) jednačinu, koja izračunava nivoe holesterola kao funkciju unosa prehrambenih masti, bili su predviđeni nivoi holesterola. Ali, nivoi holesterola kod ovih ostrvljana bili su u proseku za 76mg/dl niži od predviđenih vrednosti - što je ogromna razlika.
Kokos igra glavnu ulogu u ishrani naroda Južnopacifičkih ostrva Papue i Nove Gvineje. Što se tiče drugih ostrvskih populacija, tamo su ljudi jeli kokos generacijama, a da nije izvešteno ni o jednom slučaju srčanog napada. Da kokosovo ulje doprinosi srčanim oboljenjima, kako su mnogi navedeni da veruju, ti narodi bi bili desetkovani srčanim napadima i moždanim udarima, pa ipak su srčana oboljenja bila potpuno nepoznata do 1964. kada je izvešteno o prvom slučaju. Kako je ta zemlja postajala sve više pozapadnjačena, konzumiranje kokosa je opalo, a učestalost srčanih oboljenja se povećala. Svi ti slučajevi su bili ograničeni na velike gradske oblasti, gde su prehrambene navike postale kao na Zapadu.
Narod bez srčanih oboljenja
Niz proučavanja relativno izolovanih populacija Papue Nove Gvineje koje su zadržale svoj tradicionalan načih ishrane zasnovan na kokosu utvrdio je da su ti narodi potpuno lišeni svih znakova srčanih oboljenja. Na primer, u jednoj studiji na 203 pojedinca, istraživaču su saopštili "da ne postoje moždani udari i ishemijske bolesti srca" čak ni kod pojedinaca starih po 86 godina.
Na ostrvu Kitava u Papui Novoj Gvineji, kokos je osnovna namirnica. Ti ljudi predstavljaju tipičan pacifički narod. U proučavanju je učestvovalo ukupno 1816 pojedinaca, čija se starost kretala sve do 96 godina. Istraživači su saopštili da "izgleda da u toj populaciji nema šloga ni ishemičkih bolesti srca".
Svi stanovnici, uključujući i najstarije, koji su se primicali 100-toj godini, imali su nizak krvni pritisak. Ukupni holesterol i LDL holesterol meren našte srce bio je 10 do 30 procenata niži kod muškaraca sa Kitave u poređenju sa Šveđanima, koji konzumiraju manje zasićenih masnoća a više mononezasićenih i polinezasićenih masti za koje se kaže da su “zdrave za srce”.
Zaključujući po navedenim studijama, intenzivno konzumiranje kokosa izgleda da nema nikakav štetan efekat, a po svim pokazateljima, izgleda i da štiti ljude od srčanih oboljenja čak do duboke starosti. Nisu samo stanovnici Pacifičkih ostrva zaštićeni od haranja srlanih oboljenja; sve populacije širom sveta koje puno koriste kokos u ishrani imaju veoma mali procenat srčanih oboljenja.
Tradicija koja štiti
U Šri Lanki, kokos je bio primarni izvor masti u ishranu hiljadama godina. Godine 1978. konzumacija kokosa iznosila je 120 kokosovih oraha godišnje po osobi. Tada je ta zemlja imala najniži procenat srčanih oboljenja na svetu. Samo jedna od 100,000 smrti bila je pripisana srčanim oboljenjima. U SAD, gde se konzumira veoma malo kokosa, u to isto vreme stopa srčanih oboljenja bila je minimum 280 puta viša!
Tokom godina, konzumiranje kokosa u Šri Lanki se smanjilo, dok se incidenca srčanih oboljenja povećala; godine 1952, konzumacija je bila 132 kokosova oraha po glavi stanovnika godišnje, a 1991. opala je na 90. U celini su srčana oboljenja bila ograničena na urbane zone gde je konzumiranje kokosa najviše opalo. U ruralnim oblastima ono ostaje glavni izvor prehrambene masti. Među urođeničkom populacijom Šri Lanke konzumiranje kokosa je glavni izvor hrane, a koronarna srčana oboljenja su potpuno nepoznata.
U oblastima u kojima rađa kokos u Južnoj Indiji, gde se po tradiciji konzumiraju veoma velike količine kokosa i kokosovog ulja, godine 1979. je u proseku 2,3 od 1000 osoba patilo od koronarnih srčanih oboljenja. Kampanja protiv korišćenja kokosovog ulja navodno zato što je to "nezdrava" zasićena masnoća i izaziva srčana oboljenja tokom 1980-tih smanjila je upotrebu kokosa. U kućnoj upotrebi su ga zamenila prerađena biljna ulja i margarin. Usled toga, 1993. srčana oboljenja su se utrostručila!
Zdraviji od Japanaca
Mnoga proučavanja su pokazala da Japanci imaju očekivani životni vek među najdužim u svetu. To je delimično tako zbog malog procenta raka i srčanih oboljenja. Iz podataka koje je obezbedilo Američko udruženje za srce (AHA) u tabeli je poređana stopa smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja od najviše do najniže u 35 zemalja. Od svih navedenih zemalja, Japan ima najmanju stopu smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Ali, nijedna od navedenih zemalja ne spada u velike konzumente kokosa. Čak ni Japanci ne jedu puno kokosa, ali Filipinci jedu. Filipini nisu bili uključeni u taj spisak jer AHA nije imala podatke o toj zemlji. U studiji dr Konrada Dajrita, objavljenoj u Filipinskom žurnalu kardiologije, navedeno je da je procenat smrti od kardiovaskularnih bolesti na Filipinima 120 na 100,000. Taj procenat je manji nego u Japanu. Zapravo, stopa smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja je četiri puta niža nego u Japanu. Na Filipinima, gde se puno konzumira kokos, stopa srčanih oboljenja je takođe najniža. Oblast Bikol na Filipinima ima najveći unos kokosove masti, jer kuva većinu namirnica u kokosovom mleku; 62,5 procenata masti u ishrani potiče od kokosa. Stanovnici Bikola imaju najmanji procenat srčanih oboljenja u čitavoj zemlji.
Tekst preuzet iz knjige:
“Lečenje kokosovim uljem” Brusa Fajva
“Lečenje kokosovim uljem” Brusa Fajva
Нема коментара:
Постави коментар